SAČUVANO OD ZABORAVA

 Oživljen i sačuvan svet koji nestaje.

Petak veče 13. april bačkotopolčani su imali prilike da provedu uz novinara Boru Otića, čije 5kazanje već 16 godina pratimo na RTV-u. Bora je u Izlošbenoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli predstavio svoju novu knjigu Šorom sredom, dvared. Knjigu je prošle, 2018. godine objavio Prometej uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Pozdravnu reč okupljenima uputila je bibliotekarka Dejana Dragić, čije je reči pohvalio i sam Bora. Dejana je između ostalog istakla da naš gost svojim pričama prikazuje da je ova naša ravnica ipak brdovita pričama i da se u svakom budžaku ili avliji krije po jedan junak koji svojim bivstvovanjem neguje jedan svet šarolike kulture.

VOJVOĐANSKE STARE SLIKE

Neposredan baš kao i u svom višestruko nagrađivanom 5kazanju, Bora je objanio da je za naslov knjige uzeo deo bećarca Aj, šo­rom, sre­dom, svima mater re­dom,…aj, nije svima samo dušmanima,… Hteo je da se napravi važan, baš kao nekada bećar koji bi u sitne sate išao sredinom ulice i uz muziku opleo i Ove i One, a ni Ovi ni Oni ne bi mu zamerili.

Za razliku od prve knjige Šorom sredom, koja sadži priče iz 5kazanja, druga knjiga Šorom sredom, dvared sadrži 42 priče koje su, prema Borinom tvrđenju, plod njegove mašte. Mi smo ipak stekli utisak da su to priče iz Borinog nekadašnjeg okruženja, koje polako izumire, ali u njegovim pričama lako oživljava i intenzivno živi.

Čitajući nam odlomke iz svojih kratkih priča ovaj vešti pripovedač pred nama je naizgled brzo, lako i jednostavno oživeo svet u kome se bećario bećar iz Sentomaša, a da je baba imao veći džak, umo bi on i godinu da sastavi u bećaršagu. Svojom pričom Bela ljubav Bora je pred nama krajnje živopisno naslikao deda Lazinu lipicanerku Sanu, koja je umrla nuz gazdin grob, čelo spomenika. To je priča koja se zbila u Banatu, a znali su je na promociji u Batajnici…

ARHAIČAN JEZIK, FOTOGRAFIJE I SAVREMENE SLIKE

Bora je bio svestan da jedan svet ne može oživeti niti sačuvati od zaborava ako se ne koristi rečnikom toga sveta. Zato je na kraj knjige smestio Rečnik mog zavičaja – stare ili zaboravljene reči. Ali to nije sasvim običan rečnik. Objašnjenje reči miraz Bora je proširio podatkom da je devojka koja bi se udala sa sobom nosila devet jastuka, šest spavaćih i tri stajaća, a bilo bi barem tri kile perja po jastuku, da se ne sramote. Tako da verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da Borin Rečnik pomalo podseća na Rječnik Vuka Karadžića.

E da… Novinar i putnik po Vojvodini (a i šire) Bora Otić sačuvao je od zaborava i nestajanja jedan svet autentično vojvođanski, koji je nemoguće prevesti na druge jezike, a bilo je i takvih predloga.

Kako bi dočarale autentičnost toga sveta, njegovu idiličnost, humorističnost, ali i zajedljivost i lascivnost, u knjigu su smeštene porodične fotografije Otićevih, kao i fotografije iz drugih privatnih kolekcija. Među raznim fotografijama konja, gusaka i starih predmeta  su i fotografije raznih natpisa. Neke od tih interesantnih fotografija (koje je ponekad pravo i sam Bora) smenjivale su se pred publikom. Dok je na promociji bilo i fotografija u boji, sve fotografije u knjizi date su crno-belom tehnikom. Arhaičnosti sveta koji diše u knjizi pored fotografija doprinose takođe dizajn i prelom  knjige, za koje je zaslužna Nina Todorović.

Kako je to u predgovoru knjige između ostalog istakao njen recenzent, pesnik Pero Zubac, svet nekadašnjeg malog vojvođanskog čoveka interesantan je za svakog čitaoca, pa i za onog koji nije poznavao aktere Borinih priča,. Razlog tome krije se u činjenici da samo Bora Otić ume tako da slika i ispisuje dobrotu u ljudima, jednostavno, nezlobivo nimalo, bez trunke ironije samo s čistom namerom da svakoga predstavi velikim i pravim, što njegovi junaci i jesu. Čitajmo i čekajmo da nam Bora dođe s najavljenim trećim delom svojih priča.

Na kraju bismo želeli da istaknemo da su se u arhaičnost jednog sveta koji iščezava interesantno uklopile slike Gorana Jelića, koji u istoj Izložbenoj sali Doma kulture izlaže od 4. 4. do 19.4. Iaklo moderne po tehnici, tematici, korišćenju linija i boja, delujući kao snoviđenje, Jelićeve slike konja, žena i šuma korespondiraju sa svetom iz Borinih priča, u kome su takođe naslikani konji, žene i ravnica.

(Fotografije B. Otića uzete su sa FB stranice Đorđa Beka, zamenika Doma kuture u Bačkoj Topoli.)

 

Advertisements

Author: Jelena Zagorac

Diplomirala sam književnost i u potrazi sam za otvorenim prostorima. I've graduated a literature and I'm looking for free places.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s