KNJIŽEVNIK IZ UGLA MUZEOLOGA

U proučavanju čoveka i umetnika kakav je bio Miloš Crnjanski najbolje koristiti različite metode i pristupe. Biografski metod tj. umetnikov život, može u izvesnom smislu da osvetli delo, ali  život velikog čoveka sam po sebi može da bude potsticajan i zanimljiv.Ovako misli Lidija Mustedanagić, autorka monografije Милош Црњански /Miloš Crnjanski (1893-1977).

U sredu, 20. februara u Muzeju opštine Bačka Topola upriličena je promocija monografije Милош Црњански/Miloš Crnjanski (1893-1977) mr Lidije Mustedanagić, koja je danas pomoćnik  direktora Muzeja Vojvodine, a rad u ovoj institucili otpočela je  kao kustos za istoriju književnosti, te za staru i retku knjigu.

KAKO I ZAŠTO

Svoja istraživanja o Milošu Crnjanskom Lidija Mustedanagić je započela  za potrebe izložbe o Milošu Crnjanskom postavljenoj u piščevom rodnom  Čongradu (Mađarska) 2002. godine. Zatim je, na inicijativu Zorana Radovanova, vlasnika današnjeg Studija “Bečkerek”, rešila da produbi svoja istraživanja i sve pretoči u knjigu. Na predlog Zorana Radovanova knjiga je štampana dvojezično (srpski-engleski) sa idejom da bude dostupna čitaocima u svim krajevima u kojima je Crnjanski boravio. Odličan prevod na engleski kako Lidijinog teksta, tako i mnogobrojnih citata iz dela Miloša Crnjanskog, uradila je Angelina Čanković Popović. Zorana je nasledila Duga Radovanov, a monografija Милош Црњански /Miloš Crnjanski (1893-1977) štampana je tek 2017. godine. Štampana u godini obeležavanja 40 g. od smrti Miloša Crnjanskog, monografija je promovisana naredne, 2018. godine, kada je obeleženo 125 godina od rođenja ovog svestranog, ali i kontraverznog čoveka i stvaraoca.

Baš ta svestranost i kontraverznost naveli su Lidiju da krene da izučava ličnost tog pesnika, prozaiste, esejiste, istoričara umetnosti, novinara, diplomate, najvećeg putnika naše književnosti, čoveka ponekad osionog temperamenta, ali i velikog pomagača naših književnika. Lidija je želela da kako stručnom tako i običnom čitaocu približi ličnost Miloša Crnjanskog, koji je živeo na klackalici slučaja komedijanta i karaktera kao sopstvene sudbine (ta smešno tužna strana naše istorije povezuje ga sa Kišem i Pekićem). Iako je možda tome dosta sam doprineo, tužno je da se mnogo čemu što je u vezi s Milošem Crnjanskim (lični predmeti i rukopisi) zatire trag. (Uz svetao primer Zadužbine Miloša Crnjanskog, autorka monografije je pomenula rekla bih žalostan, pa možda i sraman primer Narodne biblioteke Srbije u periodu njene rekonstrukcije.)

KNJIŽEVNOST U MUZEJU, PRATEĆI PROGRAM

U monografiji su prikazana sva prva izdanja, od kojih neka nisu bila u repreztativnom stanju, što ne umanjuje vrednost prikazanih primeraka. Autorka je to smatrala  najslabijom stranom knjige i rekla da je na njoj trebalo više raditi. Ipak nam je na promociji pružila priliku da vidimo nekoliko prvih izdanja  Crnjanskovih dela, koja najviše govore o svom tvorcu i koja su najvrednija, jer da nije njih ne bi bilo ni onih kasnijih.

Za potrebe svoje monografije Lidija je obišla i fotografisala mesta u kojima je Crnjanski živeo i stvarao i koja je opisivao u svojim delima: ulice Londona, legat i grobna mesta u Beogradu. Autorka je naglasila da je u proučavanju čoveka i umetnika kakav je bio Miloš Crnjanski najbolje koristiti različite metode i pristupe, što se poklapa sa načinom na koji je on sam radio. Ipak, ona je istakla da biografski metod tj. umetnikov život, može u izvesnom smislu da osvetli delo, ali i da život velikog čoveka sam po sebi može da bude potsticajan i zanimljiv. To i jeste razlog zašto se istražuju tuđi životi, pišu brojne (auto)biografije, koje se potom i ekranizuju.

Na samom početku večeri goste je pozdravila direktorica muzeja Hargita Gažo. Razgovor sa mr Lidijom Mustedanagić promišljeno je vodila Dunja Pešut, profesorica srpske književnosti i jezika, koja se temeljno pripremila za ovo veče. To se videlo i po interesantnom pratećem programu koji je osmislila. Veče je otpočelo stihovima Miloša Crnjanskog, koje je govorio on sam (Lament nad Beogradom, Stražilovo, Mizzera, Ja, ti i savremeni parovi). Razgovor između Lidije i Dunje, koje je tekao lako i spontano, osvežavali su učenici gimnazije, koji su čitali Crnjanskog  (Sara Grujić, Prolog , Ljubomir Jovanović, Na ulici , Selena Pedić, Za slobodni stih , Jovana Mirović, Epilog ). Muzički predah publici je svojom gitarom omogućila Barbara Bede (H. Kardozo, Milonga i M. Karkasi, Kapričo ). Ovo prijatno veče bilo je ispunjeno sadržajem kakav se retko viđa u manjim sredinama.

 

Na kraju mi ostaje da se zahvalim mr Lidiji Mustedanagić, Hargiti Gažo, Dunji i Sanji Pešut, koje su mi pomogle da doživim i nadam se dostojno ovekovečim ovo jedinstveno veče. Uz malo dobre volje svih pomenutih savladala sam prepreku, koja je ležala u činjenici da su me drugi sprat i stepenice sprečili da prisustvujem večeri koja me je veoma interesovala.


Advertisements

Author: Jelena Zagorac

Diplomirala sam književnost i u potrazi sam za otvorenim prostorima. I've graduated a literature and I'm looking for free places.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s