SAČUVANO OD ZABORAVA

 Oživljen i sačuvan svet koji nestaje.

Petak veče 13. april bačkotopolčani su imali prilike da provedu uz novinara Boru Otića, čije 5kazanje već 16 godina pratimo na RTV-u. Bora je u Izlošbenoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli predstavio svoju novu knjigu Šorom sredom, dvared. Knjigu je prošle, 2018. godine objavio Prometej uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Pozdravnu reč okupljenima uputila je bibliotekarka Dejana Dragić, čije je reči pohvalio i sam Bora. Dejana je između ostalog istakla da naš gost svojim pričama prikazuje da je ova naša ravnica ipak brdovita pričama i da se u svakom budžaku ili avliji krije po jedan junak koji svojim bivstvovanjem neguje jedan svet šarolike kulture.

VOJVOĐANSKE STARE SLIKE

Neposredan baš kao i u svom višestruko nagrađivanom 5kazanju, Bora je objanio da je za naslov knjige uzeo deo bećarca Aj, šo­rom, sre­dom, svima mater re­dom,…aj, nije svima samo dušmanima,… Hteo je da se napravi važan, baš kao nekada bećar koji bi u sitne sate išao sredinom ulice i uz muziku opleo i Ove i One, a ni Ovi ni Oni ne bi mu zamerili.

Za razliku od prve knjige Šorom sredom, koja sadži priče iz 5kazanja, druga knjiga Šorom sredom, dvared sadrži 42 priče koje su, prema Borinom tvrđenju, plod njegove mašte. Mi smo ipak stekli utisak da su to priče iz Borinog nekadašnjeg okruženja, koje polako izumire, ali u njegovim pričama lako oživljava i intenzivno živi.

Čitajući nam odlomke iz svojih kratkih priča ovaj vešti pripovedač pred nama je naizgled brzo, lako i jednostavno oživeo svet u kome se bećario bećar iz Sentomaša, a da je baba imao veći džak, umo bi on i godinu da sastavi u bećaršagu. Svojom pričom Bela ljubav Bora je pred nama krajnje živopisno naslikao deda Lazinu lipicanerku Sanu, koja je umrla nuz gazdin grob, čelo spomenika. To je priča koja se zbila u Banatu, a znali su je na promociji u Batajnici…

ARHAIČAN JEZIK, FOTOGRAFIJE I SAVREMENE SLIKE

Bora je bio svestan da jedan svet ne može oživeti niti sačuvati od zaborava ako se ne koristi rečnikom toga sveta. Zato je na kraj knjige smestio Rečnik mog zavičaja – stare ili zaboravljene reči. Ali to nije sasvim običan rečnik. Objašnjenje reči miraz Bora je proširio podatkom da je devojka koja bi se udala sa sobom nosila devet jastuka, šest spavaćih i tri stajaća, a bilo bi barem tri kile perja po jastuku, da se ne sramote. Tako da verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da Borin Rečnik pomalo podseća na Rječnik Vuka Karadžića.

E da… Novinar i putnik po Vojvodini (a i šire) Bora Otić sačuvao je od zaborava i nestajanja jedan svet autentično vojvođanski, koji je nemoguće prevesti na druge jezike, a bilo je i takvih predloga.

Kako bi dočarale autentičnost toga sveta, njegovu idiličnost, humorističnost, ali i zajedljivost i lascivnost, u knjigu su smeštene porodične fotografije Otićevih, kao i fotografije iz drugih privatnih kolekcija. Među raznim fotografijama konja, gusaka i starih predmeta  su i fotografije raznih natpisa. Neke od tih interesantnih fotografija (koje je ponekad pravo i sam Bora) smenjivale su se pred publikom. Dok je na promociji bilo i fotografija u boji, sve fotografije u knjizi date su crno-belom tehnikom. Arhaičnosti sveta koji diše u knjizi pored fotografija doprinose takođe dizajn i prelom  knjige, za koje je zaslužna Nina Todorović.

Kako je to u predgovoru knjige između ostalog istakao njen recenzent, pesnik Pero Zubac, svet nekadašnjeg malog vojvođanskog čoveka interesantan je za svakog čitaoca, pa i za onog koji nije poznavao aktere Borinih priča,. Razlog tome krije se u činjenici da samo Bora Otić ume tako da slika i ispisuje dobrotu u ljudima, jednostavno, nezlobivo nimalo, bez trunke ironije samo s čistom namerom da svakoga predstavi velikim i pravim, što njegovi junaci i jesu. Čitajmo i čekajmo da nam Bora dođe s najavljenim trećim delom svojih priča.

Na kraju bismo želeli da istaknemo da su se u arhaičnost jednog sveta koji iščezava interesantno uklopile slike Gorana Jelića, koji u istoj Izložbenoj sali Doma kulture izlaže od 4. 4. do 19.4. Iaklo moderne po tehnici, tematici, korišćenju linija i boja, delujući kao snoviđenje, Jelićeve slike konja, žena i šuma korespondiraju sa svetom iz Borinih priča, u kome su takođe naslikani konji, žene i ravnica.

(Fotografije B. Otića uzete su sa FB stranice Đorđa Beka, zamenika Doma kuture u Bačkoj Topoli.)

 

Advertisements

DEČAKOVA POTRAGA

Grozdana Olujić, Zvezdane lutalice, Bookland, Beograd 2002.

Knjževnica Grozdana Olujić napustila nas je pre oko tri nedelje. Najznačajnija nagrada koju je primila za stvaralaštvo u književnosti za decu je Word Academy for Art and Culture (SAD) za najbolju bajku sveta.

U znak sećanja na Grozdanu Olujić preporučila bih vam da pročitate njenu knjigu Zvezdane lutalice. U knjizi ćete naći jednog usamljenog i uplašenog dečaka Marka Divca, koji većinu svog vremena provodi zaključan u Staklenoj kuli, sam, jer su mu roditelji stalno zauzeti, a uz to se ni ne slažu baš najbolje. Jednoga dana, Marka pronalaze mali zeleni patuljci. Najstariji među njima, Taško Oraško, saopštava Marku da jedino on (Marko) može da spase njih, drveće, ptice, cveće i sve živo. Jedino on može učiniti da sva priroda ne umre pred najezdom betona i stakla. Samo on može da nađe Srebrnu ružu i u njoj jednu zaboravljenu, izgubljenu reč, koja donosi spas. Marko nije siguran da on to može, ali pristaje da pokuša i upušta se u avanturu.

Hoće li plašljivi, slabašni dečak uspeti da spase sav živi svet? Koga će sve na svom putu sresti? Šta će sve doživeti? Da li će nešto naučiti? Pročitajte, pa ćete saznati. Čitajte i uživajte! Nekima će verovatno biti interesantnije da čitaju sa roditeljima. Neka i roditelji obrate pažnju – sigurna sam da i oni mogu puno toga da nauče iz ove predivne knjige, koja je pisana i izdata deci s poštovanjem!

 

NEŠTO NOVO U NAŠEM GRADU

Prvi sastanak Čitalačkog kluba - reference na "Dnevnik o Čarnojeviću" Miloša Crnjanskog.

U sredu, 27. marta u Muzeju opštine Bačka Topola profesorica srpske književnosti Dunja Pešut pokrenula je Čitalački klub, u kome su dobrodošli svi koji vole književnost.

Razgovor o knjizi Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog Dunja je pokrenula zanimljivim pitanjem: koliko smo i mi danas jedna izgubljena generacija (ili izgubljene generacije) baš kao što je to bila i generacija Miloša Crnjanskog?

Došlo se do spoznaje da svaka generacija ima svoje idele, koji kada se ostvare, baš i nisu ono sanjano, čemu je neko prišao iz ubeđenja, a neko iz interesa. Svaka generacija ima svoje ideale, jer je svesna samo svog vremena, a istina je da se vremena suštinski ne menjaju, da se kroz vekove smenjuje borba za materijalno (Zapad-Evropa) sa borbom za duhovno (Istok-Rusija). A mi na ovim prostorima stalno oscilujemo između ta dva pola.

Uz osveženje, u intimnoj atmosferi, diskutovali su uglavnom filolozi, ali je bilo i ekonomista i pedagoga. Oni koji nisu bili toliko raspoloženi da govore, istakli su da im je prijalo da slušaju.

Svi sa nestrpljenjem iščekujemo sledeći sastanak i nadamo se da će nam se još neko priključiti  u praćenju savremene književnosti! Sledeći sastanak planiran je za 13. maj u 18 h, a razgovaraćemo o knjizi Susret pod neobičnim okolnostima dobitnika NIN-ove nagrade Vladana Matijevića.

Dugujem zahvalnost profesorici Dunji Pešut i direktorici Muzeja Hargiti Gažo, koje su organizovale Čitalački klub u prizemlju zgrade, čime su mi omogućile da prisustvujem jednom prijatnom događaju i posvetim mu, nadam se, dobar tekst. Takođe se zahvaljujem Sanji Pešut, koja je slikala.


	

ŠTA SVE MOGU TATA I SIN

Gžegož Kazdepke, Kasperijada. Priče za mangupe i one druge, Odiseja, Beograd 2018.

Roman Kasperijada. Priče za mangupe i one druge je za decu 5-7 godina. To je roman poljskog pisca, scenariste i novinara Gžegoža Kazdepka čim se pojavila postala je “Dečji bestseler 2001. godine”. Svidela se i odraslima, pa je nagrađena najvažnijom poljskom nagradom za književnost za decu .”Kornel Makušinjski, a uvrštena je na počasnu listu najznačajnije organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY.

Uživaće i mame, tate, bake, deke i svi oni koji budu čitali sa decom!

Tate su često kao deca. Baš kao neki dečak, Kasperov tata nije voleo da ustaje rano, a stalno se trkao sa Silvijinim tatom ko će prvi da dovede  dete u vrtić. Sve dok jednog dana… Pročitaćete. Kasperov tata se kao dečak ljuti što komšijskom psu mora dati svoj sladoled od čokolade i ljubomoran je na Kaspera što je on pojeo svoj. Ali od tata se može štošta i naučiti. Na primer  da treba paziti da se ne prljaš dok jedeš, da treba prihvatiti drugare koji su različiti, pa onda… Pročitaćete već.

Deca su deca, ali vrlo često znaju više nego odrasli. Tako je i sa Kasperom. Kao i svaki dečak i on ne čuje baš uvek kada ga roditelji zovu. Ali zato je on taj koji, kao odrastao, zna kako treba ubediti termometar da tačno pokazuje koliko je stepeni odnosno, da govori istinu. On zna da se to radi rečima i milovanjem, tj. prijateljskim ubeđivanjem! Koji su još Kasperovi nestašluci i šta još on zna bolje nego odrasli? Znaćete ako pročitate.

A mame? Mame ko mame. Kasperova mama je tu da pazi i tatu i Kaspera, ali i da se igra s njima, kao na primer onda kada su se igrali predstave, pa je mama bila publika, jadni tata zavesa, a Kasper sve ostalo.

Sve ovo i još mnogo više znaćete ako pročitate knjigu. Knjiga se sastoji od više kratkih pričica, a svaka se može čitati sama za sebe, tj. možete ih čitati onim redom kojim vi želite. Slova i prored su veliki, a ima i ilustracija.

I samo da vam kažem:ja se retko smejem uz knjigu, ali uz ovu sam se baš smejala!

 

 

 

NAJLEPŠE O PRIJATELJSTVU

Na Dan žena želela sam da predstavim jednu maštovitu ženu, samostalnu ilustratorku, koja je svojom veselom ilustracijom osvežila moj blog i dodatno oplemenila ove stihove o prijateljstvu, koje treba da upamte svi, pa i mi “odrasli”. Hvala Ti Viktoria Kresanko!

DEJAN  ALEKSIĆ

(1972)

NEŽNA PESMA O NEŽNOM VETRU DUVOLJUBU

(Odlomak)

 

Šta da se priča, šta da se kaže,

Duvoljub beše od onih bića

Koja po svetu drugarstvo traže,

Jer mnogo vrede takva otkrića;

A kad se nađe neko po meri,

Sve biva lepše, sve bolje biva,

Život se živi u jačoj veri

I svetla jutra zamene siva,

A nežna dela zamene gruba –

To beše želja Duvoljuba.

 

(Pesma je iz knjige koja se čuva  u BMS:Antologija književnosti za decu I, priredila Zorana Opačić, Izdavački centar MS 2018)

KAKO SE TAPŠE

Sara razgovara  sa májkom telefonom. Recituje joj pesmicu koju u vrtiću pripremaju za priredbu mamama povodom 8. marta. Kada je završila, májka ju je pohvalila:

– Braaavo! Baš si lepo izrecitovala!

Ali Sara nije zadovoljna:

-Májko, a što ti ne tapšeš?

-Pa ne mogu da tapšem kad jednom rukom držim telefon – objašnjava májka.

Na to će Sara kao malo začuđena:

-Ali, májko, uključi zvučnik! Kad uključiš zvučnik, onda ne moraš da držiš telefon i možeš da tapšeš!

 

(Fotografiju možete naći ovde.)