U POTRAZI ZA SREĆOM

Gast Greber, Dani, Odiseja Bg.,  2019.

Luksemburški pisac Gast Greber  je za zbirku kratkih priča Dani 2016. dobio nagradu Evropske unije za književnost. Time je pažnja šire evropske javnosti skrenuta na pisca koji piše na luksembrškom jeziku, kojim govori manje od 400.000 ljudi. Vi, čitaoci u Srbiji, zahvaljujući Odiseji jedni ste od malobrojnih koji imaju mogućnost da čitaju Dane. Naime, do sada  je ova knjiga prevedena samo na srpski (s nemačkog) i bugarski jezik.

U deset kratkih priča zbirke Dani uglavnom sve teče nekako lako i jednostavno. Ali kada se zagledate dublje ispod površine, uočićete da su svi ti obični ljudi, koji žive svoje obične dane, ustvari u potrazi za sobom, za srećom.  Ali da li bogati Evropljani i siromašni Azijati jednako vide sreću i nesreću, pravdu i nepravdu, život i smrt?

Čitajte, uživajte, pa se i zamislite nad ovim pitkim štivom, koje u sebi krije toliko ironije.

 

 

Advertisements

OTHERS ABOUT ME

The writer Draško Miletić sent me this email on 17th Dec. 2018:
Whatever you do, you do it with all your heart. It is a rare thing today, in this ocean of superficiality. Keep on this way… All the best, Draško.
Draško Miletić’s novels pH and Calendars have found their place in Library of Congress.

BEZ PET AUTORITARNIH MODELA VASPITANJA-ZA LJUBAV I DOBROTU II

(Nastavak)

ČOVEK I PETOELEMENTNA STRUKTURA

Prema kineskoj petoelementnoj strukturi, staroj nekoliko hiljada godina, razvoj deteta, pa i svakog čoveka, deli se na 6 etapa puta 12 godina. Ali i unutar tih 12 godina postoji 6 etapa. (Na početku pojave hrišćanstva ta je struktura simbolizovala pet Hristovih rana i bila zaštitni znak hrišćana.) U prve dve godine svog razvoja dete je u enrergiji vetra, dete je akcija: uči da jede, da govori, da hoda,… U 3. i 4. godini dete je želja: naučilo je da hoda, da govori, želi to da usavrši, želi da se druži, da ide u vrtić. Ako zbog slabog kontakta sa realnim svetom, dete u prve dve godine nije razvilo svoje sposobnosti, ono sada neće moći da ostvari svoje želje i u jednom momentu će se zaključati. Pogrešno vaspitanje je jedan od puteva u autizam… U 5. i 6. godini dete je u dobroj nameri. Ako je sve odrađeno kako valja, takvo dete nikada neće reći: “Ćuti!”, “Nemaš pojima!”, … U 7. i 8. godini dete je svesnost. Polazi u školu, ali zbog preteranog kontakta s virtuelnim svetom, ono je nesvesno, ne zna svoje potrebe, svoje talente. Roditelji ga upišu na balet, na plivanje, na engleski i ono postaje još više zbunjeno. Škola mu je dosadna, jer nije navikao da reči pretvara u slike, da domišlja – virtuelni svet mu je nudio gotovu sliku, pa  tako u 9. i 10. godini dete je ponovo u želji, koja, ako je iskrivljena, prelazi u tvrdoglavost.  Svet ekrana nudi i različita iskustva (npr. pornić) i dete misli da je to mudrost. A mudrost, životno iskustvo (11-12g) dolazi na samom kraju. Najpre ide želja, volja i znanje da se nešto uradi. Ako je ono presločilo sve te korake – putem kojih se razvija svesnost- njegovo životno iskustvo je da je svet smaranje, da ne voli školu, ali voli klipove i voli da se zeza. Sve ovo ne znači da treba potpuno ukinuti TV, tablet i smart. Do dve i po godine dete ne sme da vidi ekran! Nakon dve i po godine pa do predškolskog treba odrasli da odaberu šta će dete da gleda i na kraju da popričaju s njim o onome što je pogledalo. Ne sme da mu se ostavi da rukuje daljinskim, gleda tablet i smart bez nadzora, jer se nikad ne zna na šta će naići. Kasnije, čak i ako u nekom lepom sadržaju (cranom, igrici) dete naiđe na princip nagrade i kazne, to se neće za njega “lepiti” ako taj princip nije upoznalo u svojoj porodici.

U 12. godini se zatvara prvi krug, vetar, akcija. To je poslednja  šansa da se greške lako isprave. Mada najlakše ide do škole (mesec dana), pa 7-8 g. već nešto teže. Drugi krug, želja, traje od 12. do 24. godine. Dakle, nakon 12. g. prvi krug se zatvara i sve što nije valjalo dete gura u podsvest, u 13.i 14. izbaciju iz sebe , ponovo je u energiji vetra, koja se sad matifestuje kroz nasilje. U 15. i 16. godini ulazi u želju i postaje beželjno. Ako dete pregura prvi razred srednje, znajte da ste uložili dobar trud u dete i da će preboleti sve što niste znali. Ali i dalje ako ima samo jedan od svih ovih problema – a nove generacije ih imaju sve – ono neće biti dobro. Ne možemo reći: “Moj muž je dobar čovek, ali laže”. Tu nema Dobrote.

POVRATAK IZVORU

Mi se bavimo samo posledicama (kao i tradicionalna pedagogija, koja je još pre 5000 g. znala da kažnjavanje i nagrađivanje nije dobro). Bavimo se samo onim šta uraditi pošto je došlo do nasilja, kako da deca pohađaju srednju školu, da ne bude uličar (biće uvedena obavezna srenja škola)? Roditelji se proglašavaju za nesposobne i deca im se oduzimaju.  Kad bismo se bavili uzrocima, uklonili bismo svih pet modela autoritarnog vaspitanja, koji krive čovekovu svest i emociju i sve se odražava na njegove organe. Shema i strelice pokazuju da gospodar i sluga moraju biti u ravnoteži: koliko pokreta, toliko mira, koliko radosti, toliko tuge, koliko želje, toliko volje. Želja utiče na volju, pa onda obrnuto (strelice). Ako dete bez želje i volje ne posegne možda baš za drogom, ili ne pokuša da se ubije, imaće problema sa pritiskom. Ako dete neprestano nagrađujete i kažnjavate, ono ide ili u depresiju ili u šizofreniju, jer ne može da podnese da se oseća čas kao car, a čas kao krpa.

Ali je važno napomenuti da ne reaguje svako dete  jednako na iste pogreške, jer svojim rođenjem mi imamo svoje energije. (Godine u zagradi označavaju poslednju cifru u godini rođenja.) Onaj ko je rođen recimo 1964. rođen je u energiji vetra i vrlo je teška energija za vaspitavanje, jer je to prva energija i mora da prođe ceo krug da bi stigla do mudrosti. Sa mape se dalje može čitati da energiji vetra najviše smeta da bude kreiran strahom i kažnjavanjem (ne tući ga, ne vikati) i sve mora da radi kroz radost. Ako je onaj ko je rođen u energiji vetra kažnjavan, nema radosti i biraće za saputnika onoga ko je rođen u energiji toplote, koja je radost. Ako je energija toplote kažnjavana, pobeći će u tugu. Ako je pobegla u tugu, a ima dete rođeno u energiji suvoće, neće imati dobar odnos sa svojim detetom, jer takvo dete neće majku koja je tužna. Ono je tera da se vrati svojoj izvornoj energiji. Sklanjanjem iz svoje izvorne energije, dobijaju se najteže bolesti. Svakoj energiji najviše  smeta onaj model koji piše iznad.

Pokušala sam da vam dočaram jedno izuzetno živo i zanimljivo predavanje, sa mnogo plastičnih primera iz prakse. Takvo je zaista bilo predavanje profesorice Milice Novković, koja radi na tome da nas izvuče iz neznanja (u koje nas je uvukla  i država) i vrati nas onome što je apostol Pavle rekao u svojoj Himni ljubavi da kada se ucelovimo bićemo kao što smo. Ako principe hrišćanstva primenimo na sebi i ucelovimo se, biće bolji i svet, koji sada počiva na principima nagrade, kazne i interesa. Za promene nikad nije kasno, samo je potrebno da  se u njima vidi prilika da se popravi ono što se u neznanju kvarilo.  Za ovim sledi dogovor, sa svim članovima porodice, najuže i malo šire. Ako svega toga ima, biće i istrajnosti, doslednosti i strpljenja. A na kraju dolazi – postignut cilj!

Onaj ko želi dublje da upozna izvorno vaspitanje, može da čita knjige prof. Novković Bit(ka) ljubavi (Bg 2016, posvećena mladima) i Porodični bukvar (2018). Knjige se mogu naći u Laguninim knjižarama. Bačkotopolčani imaju tu sreću da obe knjige postoje u Biblioteci “Eržebet Juhas”. Osim putem obuka, knjiga i predavanja, profesorica Milica Novković deli svoje znanje sa roditeljima, bakama, dekama, tetkama,… mladima, ali i svima zainteresovanima i putem sajta. Srećno i uživajte!

Na kraju mi ostaje da se zahvalim bibliotekarkama Biljani Labus i Snežani Kaćanski iz biblioteke “Eržebet Juhas”, koje su mi omogućile da zabeležim ovo predavanje.

 

 

 

BEZ PET AUTORITARNIH MODELA VASPITANJA-ZA LJUBAV I DOBROTU I

Dugogodišnji pedagog  profesorica Milica Novković  objasnila nam je kako smo se primenom pet autoritarnih modela vaspitanja udaljili od svog izvora i kako da mu se vratimo.

Dugogodišnji pedagog i vlanica Agencije za izdavaštvo i edukaciju (Bg.) profesorica Milica Novković 30. maja je publici u Bačkoj Topoli u biblioteci “Eržebet Juhas”objasnila osnovne principe svog učenja, principe Izvornog vaspitanja.

Na početku pojave hriščanstva bile su ideje, u drugom mileijumu je došlo do materijalizacije tih ideja, a u trećem milenijumu je vreme za duh. Materijalno neće biti problem, svakakva čuda tehnike ćemo moći da kupimo za pet dinara, ali će biti – i već jeste – pitanje šta će biti s našim duhom. Ima li u nama dovoljno Dobrote i Ljubavi da ne zloupotrebimo tehnologiju?

TRADICIONALNO I PLIŠANO VASPITANJE

Svi se mi rađamo sa klicom Dobrote i Ljubavi u sebi. Ali pod pritiskom pet autoritarnih modela vaspitanja ta klica ne dobije priliku da se razvije. Tradicionalno vaspitanje koristilo je dva modela:model kupovine, pozirivnog uslovljavanja (nagrade) i model negativnog uslovljavanja (kazne). Ako se ponašaš kako treba, bićeš nagrađen, a ako radiš što ne treba, bićeš kažnjen (dobićeš batina). Postojala su jasna pravila. Situacija se komplikuje 90-ih godina kada nam iz Evrope stiže plišano vaspitanje (generacije rođene od 1985). Plišano vaspitanje su prihvatile i druge zemlje u tranziciji (Rusija, Kina). Nema više kažnjavanja, samo pozitivnog uslovljavanja (“Ako budeš dobar u školi, kod kuće ćeš moći da gledaš crtane filmove.”) Ovakav pristup smo lako prihvatili jer su i jedan i drugi model iz istog arsenala: oba modela predstavljaju spoljašnju prinudu, dresuru. Međutim, pozitivno uslovljavanje kod deteta razvija pohlepu. U jednom trenutku mu nije dovoljna obećana čokoladica, jer zna da nju može dobiti i na druge načine, npr. od babe. A ukoliko ne dobije ono što želi, dete postaje agresivno (kao i kažnjavano dete), jer ne može podneti da nešto ne dobije(ili da bude kažnjeno). Takvo dete je još i lenjo i nesvesno. Plišano vaspitanje je donelo prezaštićivanje, od rada, reda, istine i škole. Niko niša ne radi, dete se ne uči da bude lepo vaspitano, da ne kaže babi ćuti. Nema više: “Ne zanima me što su tvoji vršnjaci u školstvom dvorištu do 11-pola 12, ti ima da legneš u 21h!”. Nećemo da kažemo detetu kod nemamo para da mu nešto kupimo. Prezaštićeno dete je  takođe lenjo duhom i nesvesno. Kada je ovakvo vaspitanje stvorilo decu koja prave probleme, javio se još jedan oblik autoritarnog modela: verbalizam. Ili, srpski rečeno, “prazna priča”:) . Dete od 12 godina ne želi da mu stalno pred ručak ponavljate: “Zašto nisi oprao ruke? Idi  operi ih. ”  (Vikanje je prisila, kazna, lepo pričanje je  verbalizam.) Ono nije glupo, i samo dobro zna da je to trebalo da uradi. Samo će Vam odgovoriti: “Mama, nemoj da me gušiš! To si mi već hiljadu puta rekla!” 5. oblik autoritarnog modela vaspitanja zloupotreba imitatorskog oblika učenja: dete imitira što vidi na ekranu (nagrada-kazna).

PREVLAST TABLETA I SMART TELEFONA

Devedesetih je postalo komlikovanije vaspitavati decu, ali sve je nekako išlo do pojave tableta i smart telefona. Sa generacijama rođenim od 2010. posebno smo nastradali. Zašto? Zato što tableti i smartovi kao 5 u 1 čuvaju svih ovih pet autoritarnih modela.

Beba kad se rodi, plače kad je gladna, jede kad joj se jede. Zašto to kvarimo tutkajući detetu tablet u ruke da  bi ga nakljukali kao ćurku? Dete gubi vezu sa hranom, ne zna šta jede, ne nauči da zvaće, pa u 2. g. jede blendiranu hranu. Beba kad se rodi, spava kad joj se spava. Zašto to kvarimo, terajući dete od 5 g. da posle podne spava 2-3 sata samo da bi mama i tata bili sami, pa uveče dete neće da legne na vreme? Dolaskom na ovaj svet dete kao realno biće donosi sa sobom i potrebu da upozna realan svet: želi da upozna mamu, tatu, babu,… želi da pipne, da štipne,… Nudeći mu kompjuter, tablet i smart mi mu nudimo virtuelni svet. Taj svet privlači dete, ali kod njega izaziva i najveći strah, koji može da se prevede u egzistencijalni strah: dete se pita šta se to dešava. Taj strah može biti uzrok što dete nemirno spava noću. Ali osim što ga nepoznati virtuelni svet plaši, on kod deteta budi i znatiželju, ono grozničavo natoji da ga istraži. Budući da je virtuelni svet moćniji, dete brzo gubi interesovanje za realni svet. Sve je nekako išlo do pojave smart telefona (generacije od 2010), s kojim je došla mogućnost da virtuelni svet ide svuda sa detetom.

(Nastaviće se…)

 

SVAKO PITANJE VIŠE ODGOVORA

Knjiga Vladana Matijevića Susret pod neobičnim okolnostima pokrenula različita razmišljanja.

U ponedeljak 13. maja u Muzeju opštine Bačka Topola ponovo su se u Čitalačkom klubu okupili oni koji vole da čitaju i razmenjuju mišljenja o pročitanom.

Disskutovalo o knjizi Vladana Matijevića Susret pod neobičnim okolnostima. Veče je ovaj put vodila profesorica srpskog Dragana Kovačević, čitajući karakteristične odlomke iz romana.

JEDNOGLASNO

Na početku je primećeno da Vladan Matijević maestralno vlada rečima, kojima gađa pravo u centar i zauzima ironičan stav prema nekadašnjem jugoslovenskom, pa i sadašnjem srpskom društvu, punom lažnog morala. Svet je – lukavo – prelomljen kroz prizmu starice Ane Žeželj, koju okolina smatra “ludom babom”. Istaknuto je da je jedna od tema kojima se pisac bavi seksualnost starijih osoba. Anino telo je staro, ali ona se živo seća svog pesnika Marinka Vergovića, koga je zavolela tek kad je otišao, da je se on na kraju ne bi ni setio. Ljubav je prognana iz književnosti, i pesnici su srozani. Oko ovoga smo se svi složili, ali se nadalje ispostavilo  da je knjiga Susret pod neobičnim okolnostima (valjda kao i svaka dobra knjiga) pred nas stavila više pitanja koja nemaju samo jedan odgovor.

LEPOTA UPITANOSTI I RAZLIČITIH STAVOVA

Ova naizgled jednostavna i lako čitljiva knjiga pružila nam je priliku da u Klubu osetimo lepotu upitanosti i iznošenja različitih stavova. Da li je glavna junakinja Ana Žeželj, u mladosti seksepilna oduvek bila nesrećna i prazna ličnost koja ne ume da voli i koja je u večitoj potrazi za sobom? Ili je to žena koja je uvek živela i volela punim plućima, bezrezervno, ne pristajući ni na šta manje od toga i spremno kršeći sve društvene konvencije? Da li je njena iluzija Marinko Vergović čista iluzija ili pesnik koga je volela u mladosti? Da li je to što je Ana, kao žena sa preko 70 godina, na kraju  ostala bez te iluzije tužna i beznadna činjenica ili optimistična poruka da nikada nije kasno za novi početak? Novi početak, ljubav, koja je tolike godine čekala da je oslobodi anđeo Milinko Južni. Da li  Ana voli svoju neželjenu ćerku Milenu, kojoj je omogućila veštačku oplodnju rasprodavši svu svoju imovinu? Ili je  nikada nije volela, jer je ne bi ostavila s ocem (s onim koga je ubedila da joj je otac), koji je umro kad je Milena imala 14 godina? Da li Milena voli majku ili brine o njoj jer poštuje društvene konvencije? Da li je Milena žena savremenog sveta koja sve stiže . ili patrijalna žena koja je uvek pokorna? Da li su majka i ćerka sušta suprotnost ili samo dva lica iste medalje?

Kakvi god da su odgovori na sva ova (i mnoga druga) pitanja, jedno je sigurno: naš Čitalački klub raste. Vrovatno da je tema romana, pristupačna širem čitalačkom krugu, bila ta koja je izazvala veće interesovanje za knjigu i razgovor o njoj. Budući da je bilo više učesnika diskusije, otvorila se veća mogućnost da se čuju različita mišljenja, što je i činilo lepotu ovog susreta. Nadamo se da će knjiga Ijana Makjuana Iskupljenje okupiti još više zainteresovanih. Pridružite nam se 10. juna!

“TAD MOJA VILA PREDA ME GRANU…”

Još nešto o najlepšoj pesmi u srpskom jeziku.

Povodom 110 godina od objavljivanja Kostićeve čuvene pesme Santa Maria della Salute, od  četvrtka 9. maja u Biblioteci “Eržebet Juhas” gostuje somborska izložba Tad moja vila preda me granu… Autor ove bogate izložbe je Milan Stepanović, publicista iz Sombora. Pored autora, pozdravnom reči u izložbu su nas uveli dr Nataša Gojković, nastavnik engleskog jezika na Pedagoškom fakultetu u Somboru i Nataša Turkić, direktorica somborske biblioteke “Karlo Bijelicki”.

ŽIVOT LAZE, LENKE I JULČE

Na 14 panoa pred nama se ispreda priča o književniku Lazi Kostiću, pesniku, dramskom piscu, prevodiocu i esejisti, čija je diplomatska i publicističa aktivnost široj javnosti manje poznata. Ispreda se priča o pesniku koji u sredovečnom dobu  na imanju porodice Dunđerski u Čebu (Čelarevu) upoznaje njihovu obrazovanu i obdarenu 21-godišnju Lenku… Razlika u godinama, imovinskom statusu, blisko prijateljstvo sa Lenkinim ocem. Da bi se sklonio od siline obostrane ljubavi, Laza se ženi svojom dugogodišnjom verenicom, imućnom somborkom Julijanom Palanački. Nepuna dva meseca zatim, malo pošto je proslavila svoj 26. rođendan, Lenka umire u Beču. Zvanična verzija kaže da je umrla od tifusa, ali su ostala govorkanja da se otrovala,  jer nije htela poći za čoveka koga su joj namenili…Laza nastavlja život sa Julčom. Za razliku od M. Kašanina i I. Sekulić, autor ove izložbe smatra da je pesnik voleo svoju suprugu, koja je za njegovu dušu i njegov život značila mir i sigurnost. Ali… Samo nekoliko meseci po Lenkinoj smrti Laza čuje njene korake po sobi i ona ga pohodi u snovima.

ŽIVOT PESME SANTA MARIA DELLA SALUTE

Sačuvana su 32 Lazina dnevnička zapisa snova, iz kojih je nastala -po mnogima, a i po autoru ove izložbe -najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku. Inspirisan ponajviše Danteom, Petrarkom i  venecijanskom baroknom crkvom Svete Marije od Spasa -koju je video na bračnom putovanju- Laza Kostić 14 godina piše pesmu u 14 strofa. Pesmu Santa Maria della Salute Laza je objavio tek pred Julčinu smrt, na kraju zbirke pesama koju mu je štampala Matica srpska povodom pola veka njegovog književnog rada. Ovaj dugo osporavani pesnik bio je tada u 69. godini života, a već skoro 30 godina nije napisao nijednu veliku pesmu. Njegova Santa Maria della Salute 1909. prošla je nezapaženo. Tek nakon burnih istoriskih događaja, 20. i 30. godina 20. veka, kada se rađaju nove vrednosti i novi pogledi na stare tvorevine, menja se i sudbina ove Kostićeve pesme. Od tada do danas – kako izložba pokazuje – nijedan naš značajan književni kritičar nije propustio da izrazi svoje divljenje njom: I. Sekulić, Vinaver, Z. Mišić, T. Manojlović, V. Milinčević, Kašanin, Popa, Leskovac, Lj. Simović, Jerotić, M. Pavlović, R. Konstantinović, D. Živković, Deretić.

ZAŠTO POSETITI IZLOŽBU?

Nakon knjige Pere Zupca i serije koja je inspirisana tom knjigom, posle filma i serije koje je snimio Šotra, posle predstava Od raja do beznjenice i Lenka Dunđerski – kobni čas mislila sam da više nema svrhe gledati bilo šta na temu ljubavi između Laze i Lenke, ljubavi koja je ovekovečena pesmom Santa Maria della Salute. Ipak, pogledavši izložbu Tad moja vila preda me granu… nešto sam shvatila. Ništa ne može tako dočarati drevnost trenutka kao crno-bele fotografije, portreti koje je naslikao savremenik “aktera”izložbe, rukopisi, pisma,… Zato vam najiskrenije preporučujem ovu izložbu. Izložbu možete obići do 17. 5. Požurite da uživate!

(Zahvaljujem se Dejani Dragić, bibliotekarki biblioteke “Eržebet Juhas”, koja mi je pružila uvid u izložbu, koju nisam uspela obići onako kako se to obično radi, jer je potkrovlje Biblioteke nepristupačno za korisnike invalidskih kolica.)